Articles

Development has its own different forms. If we hear and read and try, the greater the probability is that knowledge becomes a skill.

Articles

Development has its own different forms. If we hear and read and try, the greater the probability is that knowledge becomes a skill.

Articles

Development has its own different forms. If we hear and read and try, the greater the probability is that knowledge becomes a skill.

Articles

Development has its own different forms. If we hear and read and try, the greater the probability is that knowledge becomes a skill.

"How to regain control over your free time?", Višnjić, V. | Magazine Profit | June 2017.

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Kako da povratite kontrolu nad vašim slobodnim vremenom?/

Ne štedite vreme, već ga planirajte!

 

Statusni simbol današnjice nije više toliko novac i na šta ga trošimo, već stalno potenciranje produktivnosti, rada i prividnog nedostatka vremena za obavljanje svakodnevnih stvari.

Da li sve češće čujete od svojih poznanika, kolega, prijatelja, ili možda i vi to govorite: “Nemam vremena”, “U gužvi sam”, “Ova nedelja mi je prebukirana” i tome slično? Čini se da ljudi sve više imaju potrebu da ostave utisak da rade nešto vrlo značajno i smisleno, u odnosu na druge. Na taj način, ukoliko ubede ljude da ono što oni rade oduzima i više vremena nego što imaju na raspolaganju, stvaraju pozitivnu sliku sebe kao vrlo uspešne, tražene i zauzete osobe, čime stiču moć i zauzimaju visoko mesto na društvenoj lestvici. Međutim, o čemu se tu zapravo radi?

Autorka brojnih knjiga na temu menadžmenta vremenom, Laura Vanderkam, tvrdi da, ako često govorimo da za neke stvari nemamo vremena, to zapravo znači da na nam one nisu prioritet. No, šta možemo da uradimo da one to i postanu?

 

Testirajte svoje prioritete

Uzmite list papira i presavijte ga na pola tako da papir može da se otvori poput knjižice. Na prednjoj strani papira zapišite pet stvari koje vam u toku dana oduzimaju najviše vremena. One mogu biti hronološki poređane sa istaknutim brojem sati koji ulažete u realizovanje konkretnih aktivnosti. Na poleđini papira izlistajte pet prioriteta i to tako da prvo stoji najvažniji, pa sledeći najvažniji itd.  Kada završite obe liste, okrenite papir kao otvorenu knjigu, tako da a obe liste budu jedna pored druge. Sada uporedite vaše trenutne i željene prioritete, kao i broj uloženih sati u njih. Koliko se poklapaju?

Imajte u vidu da je stopostotno poklapanje retko prisutno u praksi. Međutim, ako su vaša odstupanja suviše velika, zapitajte se u kojoj meri zaista radite ono što drugima govorite da radite. Pored toga, razmišljajte u pravcu toga šta možete sada da uradite da to odstupanje bude manje. Evo još jedne informacije koja vam može pomoći da, u narednom koraku, ne samo razmišljate, već i delujete u pravcu planiranja, pa onda i realizacije svojih prioriteta.

Dvadeset i četiri sata u danu puta sedam dana u nedelji je 168 sati; ako radite četrdeset sati nedeljno i spavate osam sati noću, ostaje vam 72 sata za sve druge aktivnosti. To je mnogo vremena. Čak i ako radite duže, ostaje vam između 50 i 60 sati za druge stvari.

Kada imate ove brojke u vidu, da li mislite da ste u neke aktivnosti sa liste uložili više vremena nego što je potrebno i time onemogućili realizaciju prioriteta sa druge liste?  Sada kada okvirno znate obim vašeg slobodnog vremena, kako možete bolje da se organuzijete? Kako ćete bolje rasporediti  svoje sate, ne bi li više radili na listi prioriteta?

Budite slobodni da vodite jednu vrstu dnevnika, na dnevnom ili sedmičnom nivou. Možete upisivati sve svoje dnevne aktivnosti i vreme koje uložite u njih. Tako ćete ispratiti vremenski tok svog dana ili sedmice i otkriti da li vam i šta “jede” vreme. Na taj način znaćete šta treba da menjate i kako da se reorganizujete, u cilju efikasnijeg korišćenja preostalih 70 ili manje sati. Jer, činjenica je da možete naći vreme za ono do čega vam je stalo; bilo to više vremena sa prijateljima, porodicom, više vremena za sport, zdravlje i tome sl.

Problem je kada slobodno vreme percepiramo kao slučajno ušteđenih pet minuta, gde na kraju, zbog izostanka planiranja, uglavnom posežemo za aktivnostima kao što su prebacivanje kanala na televiziji, brisanje mejlova ili korišćenje socijalnih mreža. Međutim, ako unapred osmislimo aktivnosti za takve momente, ne očekujući da će se slučajno i spletom okolnosti pojaviti, osvestićemo snagu malih trenutka, a onda i mnogo dobiti od njih. Bilo to čitanje knjige u autobusu na putu do posla, kafa sa prijateljem na pauzi za ručak, zamena porodične večere za porodični doručak, jutarnji trening umesto večernjeg ili bilo šta drugo.

Reč je percepiranju celokupnog vremena i smeštanju pojedinih aktivnosti tamo gde mi želimo, a ne gde ih okolnosti možda smeste. Čak i da jesmo vrlo zauzeti (a ne koristimo tu frazu samo kao vid samopromocije), možemo da izdvojimo vreme za ono što nam je značajno. A kada se usredsredimo na ono što nam je značajno, možemo graditi život u pravcu u kojem želimo, u okviru vremena koje imamo.

©2022 H.art development center doo. All rights reserved. | Privacy policy | Designed By A&M Programming and design

Search

Cookies make it easier for us to provide you with our services. With the usage of our services you permit us to use cookies. | Privacy policy |
Ok