Kao što znamo, tržište rada je konstantno podložno promenama koje utiču na različite sfere poslovanja, a upravo to očekujemo i u 2024. godini. Razmišljali smo o tome koji nas to noviteti i izazovi očekuju u ovoj godini u oblasti ljudskih resursa i L&D-a, te ćemo se osvrnuti na rezultate globalnog istraživanja koje je sprovela krajem prošle (2023.) godine američka kompanija Blanchard®, globalni lider u razvoju liderstva, konsaltingu i koučingu. Ovo istraživanje obuhvata odgovore više od hiljadu profesionalaca iz menadžmenta, L&D-a i ljudskih resursa iz 20 različitih industrija u 80 zemalja.
Svakodnevno postavljamo sebi ciljeve, kako one veće, životne, tako i one manje, naizgled beznačajnije. Neke ciljeve ostvarujemo lako i brzo, a neke nikada. Zašto je to tako? Kada dođe do osujećenja naše namere da postignemo nešto, lako se može desiti da se osetimo nekompetentno i da postanemo manje motivisani i manje produktivni. Na koji način možemo izbeći ovakve situacije? Hajdemo na početku da preispitamo način na koji postavljamo svoje ciljeve.
Vrlo često govorimo o važnosti dobrih lidera, menadžera i tome koliko je važno adekvatno rukovoditi ljudima, međutim isto tako je bitno da pojedinac uspešno rukovodi sobom. Naime, uspeh današnjih organizacija u velikoj meri zavisi od proaktivnog ponašanja osnaženih pojedinaca.
Vrlo često u komunikaciji i interakciji unutar nekog tima dolazi do suprotstavljanja dveju (ili više) strana koje nemaju usaglašene ciljeve, interese, želje i vrednosti. To dovodi do osujećivanja nekih osnovnih potreba sagovornika u komunikaciji, a upravo to nazivamo konfliktom. Konflikti su svakodnevna i neizbežna pojava, jer ne misle svi isto, nemaju iste vrednosti i prioritete. Ljudi im uglavnom pridaju negativnu konotaciju, jer se često vezuju za negativne emocije i destruktivne konflikte ili eskalacije sukoba. Sa druge strane, konflikti mogu biti i konstruktivni, mogu promeniti stvari nabolje i doneti napredak u timu i celokupnoj organizaciji. Menadžeri i tim lideri koji imaju pozitivan stav prema konfliktima, gledaju na njih kao izazov, uzbuđenje, provokaciju. Isto tako, stimulišu zaposlene na zalaganje, na jačanje ličnih potencijala.
Da li su sastanci višak ili su neophodni?
Često imam priliku da čujem menadžere koji smatraju da ako su dovoljno prisutni među svojim ljudima, ili čak sede u prostoriji sa svojim ljudima, da ne moraju da imaju bilo kakve formalne sastanke. Postoje čak neke industrije ili korporativne kulture koje izbegavaju sastanke sa idejom da formalizacija može da načini neku štetu, da naruši odnose, spontanost. Isto tako mnogi menadžeri kada zajedno analiziramo šta im je u stvari zaista potrebno da bi uspešno vodili svoje timove i sarađivali sa ostalima u organizaciji shvate da su to zapravo sastanci - adekvatno vođeni i prisutni sa pravom merom učestalosti.
Generacija Zed je generacija ljudi rođena u periodu od sredine 1990ih do sredine 2010ih. Trenutno su najmlađa generacija zaposlenih koja je tek pre par godina krenula da ulazi u poslovni svet. Kroz neko vreme, generacija Z će činiti skoro 30% radne snage u svetu poslovanja. Kako se približiti novoj generaciji zaposlenih, uključiti ih u posao na pravi način i zadržati ih na radnim mestima? Za početak moramo da ih razumemo.