Ljudi uče da kontrolišu i prikrivaju svoje emocije na licu. Ne samo da učimo šta ne treba da izgovorimo u određenoj poslovnoj ili svakodnevnoj situaciji, već i kakav izraz lica ne bi trebalo da imamo. Setite se koliko puta ste izgovorili nekome ili koliko je puta vama rečeno „Ne gledaj me tako!“ ili „Kakav ti je to izraz lica?“. Ovo ne samo da nas iskustveno uči da nešto ne treba da radimo, već nam i poručuje da treba da na lice „navlačino“ lažne emocije i izraze, odnosno da sa drugima komuniciramo sa nasmejanim licem. Ovo dovodi do rečenica tipa „Nasmeši se tom divnom čoveku, on želi da nađete najbolje rešenje za sve nas“. Kako smo ovom modelu kreiranja društveno prihvatljivog izraza lica izloženi tokom čitavog našeg odrastanja, kao i poslovne karijere, većina nas uči kako da upravlja svojim facijalnim ekspresijama i porukama koje šalje kako putem reči, tako i preko lica.

Međutim, mikroekspresije su direktno povezane sa emocijama i njih nije lako kontrolisati. Mnogi od nas pokušavaju da to rade, ali to ne ide lako. Većina nas uspešnije prikriva istinu rečima nego izrazima lica ili govorom tela, verovatno jer smatramo da se računa ono što se izgovori. Uvek razmišljamo u pravcu da će se više komentarisati ono što smo rekli, nego ono što smo pokazali na sopstvenom licu. Istina je ustvari drugačija – razlika između izrečenog i emitovanog na licu nije velika. Razmislite - da li se posle određenog vremena sećate šta ste sa nekim razgovarali ili sećate utiska, emocija i atmosfere koja je vladala tokom razgovora?

Mnogo je lakše kontrolisati reči koje izgovaramo, nego naše pokrete na licu.

Mikroekspresije su dinamički i jako brzi pokreti koji se u deliću sekunde pojave i nestanu sa lica, dok sa rečima možemo polako birati šta ćemo pričati sagovorniku i prilagođavati se. Takođe, dok govorimo možemo čuti sami sebe, birati reč po reč i čak menjati sadržaj rečima u zavisnosti od toka razgovora. S druge strane, dok smo u komunikaciji sa nekim ne možemo videti sopstveno lice, a i da možemo, to bi nas remetilo. Zato, ne možemo se sa sigurnošću osloniti na neke pouzdane signale o tome šta se to dešava na našem licu. Osim da možda iza sagovornika, u visini njegove glave, postavimo ogledalo.

Evo jednog primera. Zamislite da idete na jako važan poslovni sastanak. Pripremili ste se za razgovor koji ćete voditi i znate o čemu ćete pričati. Detaljno ste pripremili svoj govor, razgovarali ste sa kolegama o tome šta ste i kako planirali da prezentujete. Kolege su vam ukazali na neke stvari koje možete da naglasite, a koje možda da izbegavate. Takođe, rekli su vam i da bi bilo dobro da se smešite, iako vam je ovo ne baš tako omiljen klijent. Što se tiče onoga što ćete pričati, to je savršeno jasno. Napisaćete, malo provežbati i to je to. Ali kako da naučite da se smešite, ako ne osećate iskreno zadovoljstvo i sreću? Možemo da naučimo šta ćemo da izgovorimo, ali ne možemo da naučimo koji mišić na licu u kom trenutku da pomerimo. Pomeranje nekoliko od mnoštva mišića na licu se ne uči, to je direktna posledica naših emocija. 

Šta je šta?

Kako da razdvojimo iskrenu emociju od one koja je zamaskirana ili koju naši klijenti, kolege, nadređeni, partneri, deca ili prijatelji pokušavaju da prikriju? Najlakši način je da pratimo nekoliko jako jednostavnih uputstava:

• posmatrajmo oči, jer su oni najbolji indikatori iskrenosti,
• ukoliko osoba sa kojom razgovaramo iskazuje emocije kroz reči, ali te emocije ne pokazuje, najčešće nećemo verovati rečima; recimo, neko nam kaže da mu je žao ili da je jako srećan, a lice mu je neutralno,
• ukoliko osoba sa kojom razgovaramo kroz reči izražava negativne emocije, a na licu prepoznajemo osmeh, možda ćemo verovati rečima, a možda licu - to će zavisiti od situacije; ukoliko neko kaže da je uplašen zbog onoga šta ga čeka na novom radnom mestu, a pri tome se smeje, to ne shvatamo kao negaciju, već razumemo njegovu ili njenu nelagodu i verovaćemo rečima; ukoliko neko kaže da je ljut na to kako smo radili prethodnog meseca, a pri tome se smeška, verovatnije je da ćemo poverovati njegovom ili njenom licu,
• ukoliko osoba sa kojom razgovaramo kroz reči opovrgne neku emociju, ali tu emociju vidimo na licu, verovaćemo licu; kada čujemo „nisam uopšte ljut!“, a na licu jasno vidimo bes, jasno nam je koliko je sati.

Zašto da se odlučite za ovu obuku?

Ova obuka je jedinstvena u čitavom regionu, a kreirana je na dugogodišnjim istraživanjima i rezultatima na polju efikasne primene neverbalne komunikacije u unapređenju poslovanja. Nakon obuke stećićete znanje i veštine uz koje ćete moći da prepoznate i adekvatno i efikasno odgovorite na neizrečene namere, želje, osećanja i motive svojih sagovornika. Uz znanje i alate koje steknete na ovoj obuci, bićete u prilici da budete efikasniji i uspešniji u svakodnevnoj komunikaciji i da postanete saradnik koji bez problema uspostavlja odnose poverenja.

Kome je obuka namenjena?

Obuka „Mikroekspresije i govor tela - alati efikasne komunikacije“ je namenjen svima onima koji žele da otkriju nove i efikasne alate i metode za unapređenje sopstvene komunikacije kroz sticanje dodatnog uvida u neizrečene namere, motive, želje i emocije svojih sagovornika. Jednom rečju, svima onima koji svakodnevno komuniciraju i koji bi želeli da brže, efikasnije i uspešnije ostvaruju poslovne i privatne ciljeve i da postanu sagovornici od poverenja.

Koje teme se obrađuju tokom obuke?

- Upoznavanje sa značajem i značenjem mikroekspresija usmerenih na određene emocije

- Adekvatno „čitanje“ i tumačenje osnovnih mikroekspresija

- Upotreba elemenata SAID konverzacijske tehnike u cilju ostvarivanja vrhunskih rezultata

- Prepoznavanje emotivne situacije sagovornika na osnovu njihovog govora tela

- Osnovni elementi neverbalne komunikacije kao moćan alat i podrška aktivnom slušanju i gledanju

- Promena perspektive sagledavanja konteksta kroz efikasne neverbalne tehnike i alate

Ko realizuje obuku?

Obuku je kreirao i realizuje је Darko Todorović, spoljni saradnik H.arta, osnivač i programski direktor Centra za mikroekspresije i govor tela South East Europe „Partner Tеаm“. Darko je biznis trener i konsultant koji poseduje sertifikovanu ekspertizu na polju efikasne primene neverbalne komunikacije u poslovanju, kao i švajcarsku federalnu PET diplomu SVEB2 (dokaz o kvalitetu pružanju usluga u oblasti edukacije odraslih). U preko 18 godina iskustva, sarađivao je sa brojnim kompanijama, insitucijama, organizacijama i pojedincima iz poslovnog, društvenog i političkog života u čitavom regionu na razvijanju i jačanju njihovih znanja, veština i kapaciteta.