Kada govorimo o prezentacijama, možemo uslovno da kažemo da postoji nekoliko vrsta uzimajući u obzir njihov cilj: informativne, edukativne, izveštaji, prodajne prezentacije... Međutim, ako za trenutak zastanemo i razmislimo – da li su sve prezentacije ipak prodajne?

Kako da prodate svoju ideju? Tajna dobre prezentacije.

Kada govorimo o prezentacijama, možemo uslovno da kažemo da postoji nekoliko vrsta uzimajući u obzir njihov cilj: informativne, edukativne, izveštaji, prodajne prezentacije... Međutim, ako za trenutak zastanemo i razmislimo – da li su sve prezentacije ipak prodajne? Naime, mi na prezentaciji uvek nešto „prodajemo“ publici – nekad je to vrlo konkretan proizvod ili usluga, ali najčešće je to prodavanje svoje ideje ili predloga.

Postoji puno faktora koji utiču na to kako će publika reagovati na vašu prezentaciju. Od kvaliteta same ideje ili predloga, preko načina na koji je ona prikazana, strukture prezentacije, do samog izlaganja, verbalne i neverbalne komunikacije sa publikom, itd -  sve to u određenoj meri doprinosi uspehu prezentacije.  Mi ćemo se ovde baviti pitanjem kako da struktuišete sadržaj prezentacije tako da povećate verovatnoću da na kraju vaše prezentacije publika kaže „da“?

Pre nego što uopšte krenete da kreirate sadržaj prezentacije, zapitajte se zašto ste uopšte pozvani da držite prezentaciju? Šta njom želite da postignete? Odgovarajući na ova pitanja vi formulišete cilj prezentacije. On vam u najvećoj meri određuje šta ćete reći i na koji način – to vam je zvezda vodilja u procesu pravljenja sadržaja prezentacije. Poželjno je da cilj što jasnije formulišete i zapišete na vrhu papira, na kojem pravite nacrt prezentacije, kako bi vas uvek podsećao na to šta želite da postignete, odnosno služi da vas drži „na pravom putu“.

Još jedna važna stvar koju treba da imate na umu tokom pravljenja prezentacije, jeste odgovor na pitanje ko je vaša publika? Kakvo je njeno predznanje o temi, koliko je motivisana da sasluša to što vi imate da prenesete? Kakve su njene demografske karakteristike? Što bolje upoznate svoju publiku pre prezentacije, to ćete više moći da prilagodite sadržaj njenim konkretnim potrebama i osobinama, a samim tim i da u velikoj meri povećate šanse za dobar ishod.

Kada jasno definišete cilj prezentacije i prikupite sve relevantne informacije o publici koja će prisustvovati prezentaciji, krećete u dizajniranje sadržaja. Jedan od modela koji vam može pomoći da strukturišete sadržaj jeste model „četiri oslonca“.  Jednostavan je, a sa druge strane vrlo efikasan i primenljiv.  Prema ovom modelu postoje četiri ključna segmenta prezentacije, koji logički slede jedan drugog, i koji na kraju dovode do toga da publika pozitivno reaguje na vaš predlog. On se može primeniti bez obzira šta je konkretna tema vaše prezentacije.

Prva tačka modela, kojom započinjete prezentaciju, jeste prikaz trenutnog stanja. U ovom segmentu koncentrišete se na to šta se trenutno dešava na polju o kojem govorite. On služi da kod publike probudite potrebu da promeni trenutno stanje. Iznosite činjenice i eventualne posledice ako se trenutno stanje ne promeni. Cilj je da nakon ovog dela publika pomisli nešto odprilke ovako: „Hmm, ima rezona u ovome o čemu govori... Šta možemo i kako to da promenimo?“. Na ovaj način otvarate mogućnost da vaš predlog uđe na „velika vrata“.

Sledeći korak jeste, iznošenje predloga. Sada je trenutak kada prenosite publici vašu ideju, predlog, poruku, informaciju. Trudite se da budete jasni i koncizni. Predstavite ključne tačke, na način koji će najviše odgovarati potrebama publike - što jednostavnije, sa najvažnijim informacijama. To se najčešće odnosi na informacije u vezi sa  metodom rada, potrebnim vremenom, novcem i ljudima. Razmišljate o tome na koji način biste i vizuelno mogli da predstavite vaš predlog – adekvatna slika, grafik ili dijagram nekada vrede hiljadu reči.

Kada ste predstavili predlog publici, iznosite ključne benefite vašeg predloga. Koje su to koristi koje će publika imati ukoliko prihvati vaš predlog? Šta je to u vašem predlogu što zadovoljava njene potrebe? Po čemu se vaš predlog izdvaja od drugih sličnih predloga? Odgovori na ova pitanja čine sadržaj ovog segmenta modela. Ono što je bitno jeste da izdvojite nekoliko ključnih benefita, koji su najvažniji za vašu publiku. Ako niste sigurni koji su, onda morate da se vratite par koraka unazad i posvetite još malo vremena  upoznavanju karakteristika publike koja će slušati prezentaciju.

Kao što razmišljate o benefitima i koristima vašeg predloga, tako obavezno radite i analizu potencijalnih rizika. To podrazumeva da predvidite šta bi moglo da pođe „naopako“ i naravno da smislite rešenje za bilo koji problem, koji bi mogao da nastane. Kada govorimo o ovim rizicima pred vama su dve mogućnosti – jedna podrazumeva da rizike ne pomenete u prezentaciji ali da svakako budete spremni da odgovorite na pitanja iz publike u vezi sa njima, a druga varijanta je da iznesete moguće rizike ali odmah zatim i predloge rešenja. Ova druga varijanta je za nijasnu bolja, jer paralelno sa njom šaljete poruku vašoj publici da ste dobro razmislili i pripremili se, te da ste toliko sigurni u svoju ideju da otvoreno možete da razgovarate i o eventualnim “ manama“.

Četvrti, poslednji korak modela, jeste akcija. Šta očekujete od publike da uradi nakon vaše prezentacije? Akcija treba publiku da pokrene. Često se dešava da ovaj segment izostane iz prezentacija, pa kao rezultat toga imamo veliki broj fenomenalno iznetih ideja nakon kojih se ništa ne desi, koje ostanu bez realizacije i efekta. Akcija je u najbližoj sprezi sa ciljem koji ste postavili na početku. Ne želite da vaša publika izađe iz sale razmišljajući: „Super je bilo, ali nemam pojma što sam ja ovo slušao...“. Potrebno je da eksplicitno prenesete poruku šta oni sada treba da urade u vezi sa tim što ste rekli – da vam obezbede sredstva, daju podršku, počnu sa primenom, prenesu informacije nekom drugom, ili pak nešto peto. Cilj vam je da publika iz sale izađe motivisana.

Sva ova četiri koraka su neophodna i podjednako važna – ne možete izbaciti nijedan korak, a da efekat bude isti. Naravno, u zavisnosti od teme i cilja prezentacije, količina informacija kao i trajanje, mogu biti različiti od segmenta do segmenta. Ukoliko malo više obratite pažnju, primetićete da se ovaj model koristi i u svakodnevnom životu, na primer u nekim reklamama ili pak govorima političara. Na vama je sada samo da primenite praksu koja je već dala dobre rezultate.

U sledećem broju govorićemo o tome na koji način da otklonite ili bar umanjite tremu pred prezentaciju, odnosno javni nastup.

Marija Pavić
HR konsultant i trener
H.art