Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

„Ključni pojmovi u oblasti stresa“ Jeremić, J. i Pavić, M. | Magazin Profit | Jun 2021

Koliko često kažete da ste „pod stresom“ ili čujete druge kako koriste ovaj izraz? Šta pod time obično podrazumevate? Ako se udubite u razmišljanje o ovome, primetićete kako različite osobe sa pojmom stresa povezuju najrazličitije situacije… Da li biste želeli da još bolje razumete svoje zaposlene, kolege, a na kraju krajeva i sami sebe po ovom pitanju? Ako je vaš odgovor potvrdan, u tekstu koji sledi pronaći ćete mali „rečnik“, koji će vam, nadamo se, pomoći da adekvatnije definišete i razumete različite pojmove u vezi sa stresom. Dok budete čitali o svakom od pojmova, pozivamo vas da razmišljate o primerima iz svog okruženja gde ste se susreli sa navedenim opisom.

Preuzmite članak u PDF formatu

Stres je bilo kakva promena, pozitivna ili negativna koja zahteva prilagođavanje organizma tj. osobe, jer narušava njegovu ravnotežu. Javlja se kao reakcija na uviđanje disbalansa između zahteva sredine i spremnosti da se odgovori na te zahteve.

Ono što izaziva stres se zove stresna situacija ili stresor. Oni mogu biti veoma različiti. To su sve situacije koje predstavljaju pojačani, dugotrajni ili novi pritisak na osobu i zahtevaju ulaganje dodatnih napora. Mogu se klasifikovati na različite načine, u zavisnosti od kriterijuma. Jedna od čestih podela jeste na unutrašnje (oni koji se nalaze u nama samima) i spoljašnji (koji se nalaze u spoljašnjoj sredini). Ima ljudi koji ne prave razliku nego sve smeštaju ili u svoju odgovornost pa čak i kada su realno spoljašnji, oni ih objašnjavaju svojom nesposobnošću da ih reše, upravljaju njima itd, kao što ima onih koji će za sve to uzrok naći van sebe – u drugim ljudima, okolnostima itd.

 Stresori iz spoljašnje sredine se mogu dalje svrstati u tri grupe:

  1. stresori koji su vezani za fizičko okruženje – ekstremne temperature, zagađenje, neadekvatno osvetljenje i ventilacija, buka, prašina itd.
  2. stresori vezani za organizaciju rada – previše ili premalo posla, prevremeno ili zakasnelo unapređenje, međusobno neusaglašeni zadaci, nekompetentni pretpostavljeni, prekovremeni rad, neusaglašenost  posla i privatnog života itd.
  3. stresori vezani za društveno okruženje – porodični problemi, bračni problemi, smrtni slučaj, politička nestabilnost itd.

Interesantno je da stres mogu izazvati i pozitivni događaji: veliki uspeh na poslu (unapređenje, dobijanje važne nagrade), rođenje deteta, dobitak na lutriji, venčanje, zaposlenje, useljenje u novi stan itd.

Najvažnije vrste stresora prema intenzitetu pretnje su:

  • Traume. To su su veoma opasni, ugrožavajući događaji, koji izlaze iz domena uobičajenih ljudskih iskustava. Ovde spadaju događaji kao što su ratovi, prirodne i tehnološke katastrofe, saobraćajne nesreće i sl., pri čemu postoji direktna pretnja za život osobe ili njenih bližnjih i/ili viđenje različitih strahota (pogibije, unakaženih ljudskih tela i sl.). Traume mogu biti i individualni događaji kao što su silovanje i druge vrste napada.
  • Životni događaji. U pitanju su situacije čiji je intenzitet ugrožavanja manji nego kod traumatskih događaja. Ovde ne spadaju situacije koje predstavljaju neposrednu opasnost po život. Ovu kategoriju čine događaji kao što su smrt bliske osobe, razvod, dijagnostikovanje teške bolesti i sl. U ovu grupu bi spadalo i npr. dobijanje otkaza u situaciji kada osoba ne vidi druge mogućnosti za zapošljavanje.
  • Hronično opterećenje. Ovaj termin se odnosi na situacije čiji je intenzitet pretnje manji nego kod traumatskih i životnih događaja. Međutim, u poređenju sa prethodnim kategorijama, ovde spadaju događaji čije je trajanje po pravilu duže. Za razliku od životnih, događaji ove kategorije nemaju jasan početak i kraj. Bračni problemi su, npr. hronično opterećenje, a razvod je životni događaj. Često se dešava da hronično opterećenje vodi životnim događajima i obrnuto. Još neki primeri za situacije koje predstavljaju hronično opterećenje su: problemi na poslu, dugotrajan konflikt sa kolegom, problemi u roditeljstvu, problemi u usklađivanju većeg broja socijalnih uloga itd.
  • Dnevni mikrostresori. Radi se o događajima veoma malog intenziteta pretnje. Ovakvi događaji su, međutim, u odnosu na ostale stresogene uslove, daleko učestaliji. U ovu kategoriju spadaju događaji kao što su svakodnevne gužve u autobusu/saobraćaju, povremeno nestanak interneta na poslu i sl. Upravo učestalost, tj. ponavljanje ovakvih događaja, daje im stresogeni potencijal. Dnevni mikrostresori se često javljaju u sklopu tekućeg životnog događaja ili hroničnog opterećenja.

-hronični stresori pojačavaju delovanje akutnih, posebno ako su istog tipa

-efekat zasićenosti-hronični stresori mogu da smanje uticaj akutnih stresora

Da bismo neku situaciju nazvali stresnom, pre svega treba da je tako i opazimo. Nije situacija sama po sebi stresna, već je mi opažamo kao stresnu, ako procenimo da naši kapaciteti (sposobnosti, veštine, materijalno stanje, raspoloživo vreme i sl.) nisu dovoljni da je rešimo na zadovoljavajući način.

U svakoj situaciji mi procenjujemo kakav je odnos a) zahteva koje pred nas postavlja ta situacija i b) naših resursa – kapaciteta da na te zahteve odgovorimo. Dakle, procenjujemo postoji li balans između ta dva. Ukoliko postoji, kao rezultat nemamo doživljaj stresa. Ukoliko postoji disbalans, i to takav da naši kapaciteti ne mogu da odgovore na neophodne zahteve, onda se pitamo šta možemo da uradimo u vezi sa trenutnom situacijom (Procena raspoloživih veština prevladavanja, Procena da će određena strategija dovesti do određenog efekta i Procena samoefikasnosti tj. vera da osoba može uspešno da izvede dato ponašanje). Kakva će biti naša reakcija na stresor zavisi od naših osobina ličnosti i veština prevladavanja stresa („coping skills“).

Ista situacija može biti percipirana na različite načine. Različiti faktori utiču na percepciju određenog događaja- idnividalne razlike- iskustvene i ličnosne, kulturološke itd...

Postoje individualne razlike, pa će za jako društvenu, ekstrovertnu osobu zapinjanje i pad na sred pozornice tokom prezentacije biti manje stresan događaj nego za povučenu, introvertnu osobu.

Postoje i kulturološke razlike. Tako se za najstresniji događaj koji neko može doživeti u našoj kulturi smatra smrt svog deteta, dok je u Americi smrt supružnika.

Obratite pažnju kada sledeći put čujete sebe ili nekoga iz svog okruženja da govori o stresu i probajte da uokvirite te reči i sagledate ih iz šire perspektive. Jednom kada razumemo i nazovemo pravim imenom ono što se dešava, najčešće to dovodi i do spuštanja tenzije.

 

 

Pišu: Marija Pavić i Jelena Jeremić

H.art development center doo

©2022 H.art development center doo. Sva prava zadrzava. | Politika privatnosti | Designed By A&M Programming and design
Kolačići nam olakšavaju pružanje naših usluga. Korišćenjem naših usluga dozvoljavate nam da koristimo kolačiće. | Politika privatnosti |
Ok