Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

Članci

Razvoj ima svoje različite oblike. Ako i čujemo i pročitamo i isprobamo, veća je verovatnoća da znanje postane veština.

„Promena kao saveznik“ Marković, A. i Pavić, M. | Magazin Profit | Jun 2020

Da li se sećate starih fiksnih telefona, sa žicom i brojčanikom? Bilo je potrebno da prstom povlačite svaki broj pojedinačno po kružnici, a da se pritom nadate da niste greškom ‘upali’ nekom drugom u razgovor. Danas fiksni telefoni tek formalno postoje, a lično mi najčešće zvoni kada se nađem na spisku telemarketera. Sa druge strane, danas postoje pametni telefoni, koji predstavljaju mnogo više od telefona i koji su odavno prevazišli dugmiće, a iz godine u godinu nude sve širi spektar opcija i sadržaja.

Preuzmite članak u PDF formatu

Da li posedujete ‘smart’ telefon? Čestitam! Uspešno ste se adaptirali!
Proces kroz koji ste prošli se zove tranzicija i važno je naglasiti da se ne radi samo o jednoj, već o čitavom ciklusu promena. Da li možete da zamislite sve izazove sa kojima su se, pojavom pametnih telefona, suočili tradicionalni mediji, marketing sektori, štamparije, fotografske radnje, itd.?  Gde Vi sada navijate svoj budilnik i preko čega slušate muziku? Gde čitate dnevnu štampu, kako pronalazite put do mesta koje još uvek niste posetili i da li kupujete albume za slike i šaljete razglednice? Dogodio se neosporan niz promena i na nivou kolektiva i na nivou pojedinaca. Ali, da li svako isto reaguje na promenu? Zadatak za svakoga od nas je da pronađe svoju ulogu i smisao u novom kontekstu, a različite osobe će prepoznavati različite elemente kao značajne. Ipak, oni koji su skloniji tome da se, uslovno rečeno, lakše prilagode novim izazovima imaju i nečeg zajedničkog.
Kakva osoba je adaptivnija u odnosu na druge? Možemo je definisati kao nekoga ko prihvata okolnosti u kojima se našla. Osim toga, trudi se da razume promenu i posmatra je kao priliku za razvoj. Adaptivna osoba nema otpor prema promeni, odnosno lako uspostavlja nove pristupe i načine funkcionisanja. Obično se veruje da je adaptibilnost karakteristika mlađih osoba, ali vratimo se na temu telefona. Sasvim sigurno možete da se setite primera iz svoje okoline gde nečija baka koristi ‘smart’ telefon, čak i Viber. Isto tako, verujem da poznajete i mlade osobe kojima pretraživanje interneta i korišćenje određenih aplikacija nije razvijeno u najvišoj meri ili bar ne u meri u kojoj bismo to očekivali. Dakle, kada govorimo o adaptibilnosti, nije pitanje godina već stanja svesti. To ne znači da adaptivne osobe ne osećaju nelagodu ili frustraciju. Prema definisanim fazama koje govore o našem predvidljivom nizu reakcija na izazovne okolnosti, osećanje besa je pri samom početku niza. Još nešto što razlikuje adaptivne osobe od onih manje sklonih prilagođavanju je ono što odluče da učine sa tom ljutnjom i koliko im vremena za to treba. Ukoliko dopustimo da nas ljutnja dovede do naredne faze i konstruktivnih uvida, stvaramo dobre uslove da se sa svakim narednim izazovom period tog nezadovoljstva i osećanja ‘blokiranosti’ skraćuje, što nam omogućava donošenje najbolje moguće odluke o daljim koracima. Osetili ste ljutnju usled suočavanja sa novom situacijom? Odlično! Nalazite se na dobrom putu ka uspešnom adaptiranju.   
Kada zamišljamo prilagođavanje novim okolnostima, obično mislimo na prilagođavanje ponašanja i nove ’poteze koje treba da povučemo’. Ipak, autentična adaptacija dolazi iznutra i iziskuje unutrašnje promene. Ukoliko mislimo na promene unutar organizacije, govorimo u terminima revidiranja misije i vizije organizacije, ciljeva, korporativne kulture, načina komunikacije sa klijentima i saradnicima; ukoliko se osvrćemo na pojedinca, unutrašnje promene se događaju u okvirima uvida, razmišljanja izvan definisanih granica, opserviranje i praćenje sopstvenih unutrašnjih procesa, kao i njihovo usmeravanje u pravcu zdravih reakcija. Kako bismo, kao što smo rekli, skratili period od javljanja izazova do njegovog  funkcionalnog prevazilaženja, neophodno je da se strukturisano bavimo sobom i izazovom. Jednostavan način na koji to možemo da uradimo je mapiranje naših vrlina, pozitivnih strana i prednosti koje trenutno posedujemo, a značajni su za datu situaciju. Dalje, potrebno je da identifikujemo i oblasti za koje je neophodno ulaganje, razvoj i bilo kakva vrsta unapređenja trenutnog stanja. Kada smo na ovaj način sebi pružili jasnoću, obezbeđujemo neophodan pregled segmenata na koje možemo da utičemo, kao i čime. Osim toga, kroz svest o neophodnim razvojnim poljima stvaramo sebi mogućnosti da novi izazov iskoristimo kao podstrek za rad na sebi i obogaćivanje sopstvenih unutrašnjih resursa.
Čarls Darvin je upravo na temu adaptacije istakao: ‘Ne opstaju najjači pripadnici jedne vrste, niti najinteligentniji, nego oni koji se najbolje prilagođavaju promenama.’ Setite se ovoga sledeći put kada se suočite sa promenom.



Marija Pavić
Aleksandra Marković
H.art development center doo
www.hart.rs

©2021 H.art development center doo. Sva prava zadrzava. | Politika privatnosti | Designed By A&M Programming and design
Kolačići nam olakšavaju pružanje naših usluga. Korišćenjem naših usluga dozvoljavate nam da koristimo kolačiće. | Politika privatnosti |
Ok