Za razliku od prethodna dva teksta u kojima smo se bavili pitanjem kako menjati uverenja koja dovode do naših disfunkcionalnih reakcija, odnosno ne tako zdravih emocija i ponašanja koje nije konstruktivno, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti na neke od načina na koje možemo da pomognemo sebi, kako kroz misli, tako i utičući na naša osećanja, ponašanje i naše telesne reakcije.
Kako da upravljamo našim reakcijama?
U prošlom broju govorili smo o načinima na koje je moguće povećati svesnost o svojim reakcijama i njihovim različitim aspektima (osećanja, ponašanja, telesne reakcije i misli). To je zapravo i preduslov za upravljanje našim reakcijama, o čemu ćemo govoriti više u ovom broju. Ako pokušamo da napravimo sponu između ove dve teme, pitala bih vas ponovo kojim elementima reagovanja vam je jednostavnije da upravljate: emocijama, ponašanjem, telesnim reakcijama ili uverenjima? Šta vam se čini da su vaša „otvorena vrata“, kroz koja možete lako da sagledate sebe?
U životu se dešavaju neočekivani obrti i krize. Oni se očitavaju na raznim životnim poljima i našem funkcionisanju. Zadatak nam je da zajedno sagledamo šta su naše psihološke potrebe u takvim okolnostima. Zato, ako se trenutno nalazimo u nekoj kritičnoj situaciji ili prolazimo kroz krizni period, treba da dođemo do tačke da razumemo da ne možemo da očekujemo da su svi oni naši mehanizmi, naše navike, veštine u potpunosti uklopive u to trenutno, neuobičajeno stanje. Moramo da tragamo za nečim novim što već možda postoji u nama, ili da prigrabimo spoljašnje inpute i resurse koji nas mogu osnažiti da budemo funkcionalniji u ovom trenutku.
- Milica Mančić
„Bavljenje razvojem zaposlenih u doba krize važnije je nego ikada“ Mančić, M. | Magazin Profit | Jul 2020
U trenutnim uslovima, kada su mnogi zabrinuti za zdravstvenu situaciju, odgovorno je pružiti zaposlenima mogućnost da svoje, kako poslovne, tako i razvojne aktivnosti obavljaju u što bezbednijim uslovima, u meri u kojoj je to moguće. U mnogim kompanijama počinju da se primenjuju različiti oblici „eRazvoja“, odnosno razvojnih aktivnosti koje se odvijaju online ili u digitalnom modalitetu. Nisu svi podjednako otvoreni ka ovakvom načinu učenja, ali je evidentno da se sve veći broj menadžera i HR-ova, koji brinu o svojim zaposlenima, opredeljuje upravo za ovakvu metodologiju.
Kvalitet i efekat rukovođenja ljudima koji rade od kuće ili su udaljeni od rukovodioca zavisi i od način razmišljanja na osnovu kojih upravljamo ljudima i od veština.
Da li se sećate starih fiksnih telefona, sa žicom i brojčanikom? Bilo je potrebno da prstom povlačite svaki broj pojedinačno po kružnici, a da se pritom nadate da niste greškom ‘upali’ nekom drugom u razgovor. Danas fiksni telefoni tek formalno postoje, a lično mi najčešće zvoni kada se nađem na spisku telemarketera. Sa druge strane, danas postoje pametni telefoni, koji predstavljaju mnogo više od telefona i koji su odavno prevazišli dugmiće, a iz godine u godinu nude sve širi spektar opcija i sadržaja.
Svi mi svakodnevno donosimo odluke. Kada bi postojao aparat koji meri koliko puta donesemo odluku tokom našeg života, pa čak i u toku jednog dana, bili bismo krajnje iznenađeni o kakvom se broju radi. Upravo zbog toga mi očekujemo da smo svi veoma vešti i efikasni u tome, i da donosimo kvalitetne odluke… Na žalost, realnost je malo drugačija. Dobra vest je da postoje načini kako da proces donošenja odluka učinimo efikasnijim a naše odluke kvalitetnijim.