Konflikti na radnom mestu mogu nastati zbog suprotnosti u stavovima, borbe za moć, takmičarskog duha, ponosa, ljubomore, odnosa zarada ili jednostavno neraspoloženja. U tim situacijama, izbegavanje sukoba i problema nikako nije rešenje.
Svaki čovek pokazuje tendenciju korišćenja ustaljenih obrazaca ponašanja u poslu (radni stilovi). Postoji nekoliko takvih obrazaca. Svaki od njih ima svoje prednosti i slabosti. Zato ih je važno razumeti.
U XXI veku angažovanost Ijudi je bitnija nego ikad. Nekada je bilo moguće da se više ljudi bavi jednim procesom (poslom), dok se sada ljudski resursi svode na minimum i sa te strane je bitno da je čovek angažovan. Istovremeno, ljudi u današ- nje vreme imaju izraženu potrebu da budu ispunjeni svojim poslom, bez obzira na uzrast i ostale razlike. Angažovanost, pored toga što čini dobro organizaciji, čini dobro i osobi i pomaže u bržem sagledavanju svrhe poslovnog dela života.
Svaka kompanija na svom generalnom, strateškom nivou treba da zna zbog koga i zbog čega postoji. To je ono što joj određuje misiju i svrhu postojanja, a time onda usmerava zaposlene ka eksternim klijentima, odnosno ciljnoj grupi.
Ako nam je cilj da naši klijenti imaju pozitivan stav o nama – ako želimo njihovu lojalnost, tj. njihov dugoročni ostanak, kao i da prenose svoj pozitivni stav o nama drugim potencijalnim klijentima – potrebno je da posedujemo određena načela rada.
Mnogi rukovodioci imaju dilemu da li da sami donesu odluku ili da to prepuste svojim zaposlenima. Isto tako se i zaposleni nekada pitajujreba li ja sada da donesem odluku i rešim situaciju ili da pitam svog nadređenog ili da ga barem na neki način uključim?"
Slušajte pažljivo, pokažite saosećanje i brigu, pronađite dogovor sa klijentom i lično preduzmite sve mere da problem rešite.
