„Pokušajte da prizovete doživljaj kada ste bili zadovoljni, jer ste nešto uspešno uradili. A sada tome pridružite i osećanje kada ste to nešto uradili pre bilo koga drugog, kada ste bili prvi! … „
Pokažite inicijativu, budite prvi!
Pokušajte da prizovete doživljaj kada ste bili zadovoljni jer ste uspeli da nešto uspešno uradite. A sada tome pridružite i osećanje kada ste to nešto uradili pre bilo koga drugog, kada ste bili prvi!
Danas ćemo govoriti o nekim načinima koji nam mogu pomoći u tome da budemo prvi u unapređenju našeg poslovanja i učinimo obavljanje posla lepšim, lakšim i bržim sebi i ljudima oko nas. A to, drugim rečima znači, videćemo kako možemo da pokažemo inicijativu!
Inicijativa ili inicijativno ponašanje zapravo predstavlja proces konstantnog unapređivanja ideja i pristupa u rešavanju problema, koji donosi postepene varijacije i poboljšanja poslovanju, a ni na koji način nije unapred zatražena.
Da bi to postigli potrebno je da budemo otvoreni za prihvatanjem promena i novina, da posedujemo želju da se poigravamo različitim mogućnostima, da imamo fleksibilan pogled na “svet” i izgradimo naviku da uživamo u dobrom, a istovremeno tražimo način da se ono unapredi.
Postoje tri načina ili metode kako mi to možemo da uradimo: Evolucijom, Sintezom ili Revolucijom.
Evolucija podrazumeva da postepeno usavršavamo postojeće procese tako što ih prilagođavamo zahtevima redine u kojoj radimo.
Sintezom, povezivanjem i pridruživanjem dva ili više procesa. Na taj način kreiramo novi proces, koji je za tu situaciju bolji I adekvatniji od svakog pojedinačnog.
I najzad revolucijom, kada u potpunosti kreiramo i osmislimo novi proces, različit od bilo čega što je postojalo ranije.
Kako bismo postali pravi „mali unapređivači“, prvo treba da počnemo da gledamo i slušamo! Moguće da zvuči kao banalan savet, ali zapravo nije. Zadatak nam je da počnemo da gledamo i slušamo, ali „drugačijim“ očima i ušima. Kako? Tako što ćemo se u većini slučajeva pitati može li ovo da se uradi bolje, drugačije, brže?
Evo kako možemo početi.
Na prvom mestu treba da dobijemo UVID U STANJE. Identifikujemo trenutno stanje i potrebe celog sistema u kome se nalazimo. Šta je u njemu dobro, a šta je potrebno promeniti. Kada to identifikujemo pitamo se: Zašto to niko nije uradio do sada? Da li je već neko pokušavao? Kakav je bio iskod? Da li se na nekom drugom mestu radi slična stvar? Pa na kraju razmislimo da li bismo se zalagali za trenutnu situaciju da ona ne postoji. Ako je odgovor na poslednje pitanje ne, krećemo u akciju.
U ovom trenutku nam je potrebana IDEJA. Kako da napravimo najbolju i najefikasniju promenu?! Jedna naša spisateljica govorila je o tome kako pronalazi inspiraciju za svoje knjige: „ne razumem ljude kada mi kažu – nemam inspitaciju! Ja kada nemam inpiraciju, odem u biblioteku, krenem da čitam i pronađem je, iInspiracija se traži!“
Šta mi možemo da uradimo u situaciji kada nemamo ideju na koji način da unapredimo proces koji želimo? Svaka ideja, bez obzira na to kako smo do nje došli, spontano ili dugim istraživanjem i radom, počinje analizom i prikupljanjem informacija. Nakon što prikupimo informacije, na red dolazi njihovo osmišljavanje i formulacija. Dobro je da u tom procesu iznedrimo što veći broj alternativnih rešenja, jer ćemo njihovom analizom dobiti uvid u željenu promenu iz više perspektiva.
Kada donosimo odluku o tome koja je to ideje za koju ćemo se odlučiti, postoji opasnost da upadnemo u zamku. Te zamke mogu biti skolonost odabira već isprobanog, oslanjate na samo jednu informaciju ili fokus iključivo na pozitivne indikatore.
Sada kada smo odabrali pravu ideju, ostaje nam da izaberemo i pravi NAČIN kako to prezentovati onima od koga zavisi realizacija naše ideje.
Vrlo je važno, da pre nego što se nekome obratimo i prezentujete ideju, i sami stavimo na “papir” sve resurse, neophodne za realizaciju našeg predloga. U tome nam mogu pomoći odgovori na pitanja: Šta je sve potrebno? Ko mi je sve potreban za realizaciju? Koliko vremena će trajati? Kada se počinje? I na kraju kako će se sve izvesti?
Sami smo odgovorni za to da obezbedimo i pronađemo pravo mesto i vreme kada će nas ljudi pažljivo slušati i moći da donesu odluku u vezi sa realizacijom našeg plana.
Izlaganje uvek možemo da počnemo CILJEM našeg “poduhvata”, kako bi ljudi znali zbog čega nas slušaju u tom trenutku.
Zatim im treba izneti podatke o trenutnom stanju svari. Kako stvari izgledaju danas i zbog čega postoji potreba da se one menjaju.
Potom, iznesemo naš predlog rešenja. Šta mi sve planiramo da preduzmemo povodom poboljšanja trenutnog stanja. Pobrojimo im sve benefite našeg rešenja. Šta će sve, dobro, takva akcija doneti za ceo sistem. I na samom kraju im prikazujemo konkretne akcione korake koje je potrebno preduzeti kako bi se ovi benefiti postigli! To znači da im treba pružiti detaljan izveštaj i odgovore na ona pitanja – Šta? Kako? Kada? Ko? Koliko?
Sa srećom u pokušajima da što češće budete prvi !
