Greške: stres je tipičan uzrok grešaka u zaključivanju koje mogu dovesti do nesreća, gubitaka, otkaza. Odgovornost za takve greške se često prebacuje na druge ljude ili druge spoljašnje faktore.
Gubitak koncentracije: umanjena sposobnost koncentracije i završavanja jednog po jednog posla
Nesreće: povrede na radu bilo zbog gubitka koncentracije bilo zbog pojačanog alkoholizma koji dovodi do umanjenog kvaliteta psiho-motorike osobe.
Nestabilne performanse: smenjivanje visoke i niske produktivnosti, ili čak tendencija ka padu performansi i pravljenju propusta i greški, a da pri tome deluje da osoba nema kontrolu nad uspešnošću u svom radu.
Apsentizam: ljudi izostaju sa posla više nego obično kada je stres pojačan, posebno ponedeljkom ujutru, ili prave produžene pauze zbog čega se stvara i pad u produktivnosti te osobe i ali celog tima.
Loša kratkotrajna memorija: ovo vodi raspravama ko je šta uradio i da li je uopšte uradio ili rekao.
Lični izgled: neurednost ili neprofesionalni izgled.
Loši međuljudski odnosi: ljudi koji su pod stresom često su razdražljivi i loše reaguju na konstruktivan feedback. Česte su promene raspoloženja i odlazak u krajnost u reagovanju.
Koliko to košta? U Engleskoj su izračunali da godišnje država izgubi 360 miliona radnih dana, odnosno 8 milijardi funti. U Americi procenjuju da godišnje izgube između 200 i 300 milijardi dolara zbog smanjene produktvinosti i drugih troškova prouzrokovanih stresom.
Stoga je prepoznato da organizacije imaju jak motiv da se bave prevencijom stresa – stvaranjem pozitivne klime, planiranjem i komuniciranjem promena blagovremeno, dobrim organizovanjem posla koji nije ni previše izazovan ni premalo i koji može da se realizuje u radno vreme itd.
