Preuzmite članak u PDF formatu
Prvo pitanje koje treba da postavimo sebi jeste: ,,Koji nivo poverenja mi je potreban?“
Da bismo bili dobri lideri, dobre kolege i generalno uspešni u interakciji sa ljudima, trebalo bi da na prvom mestu osvestimo u kom se „krugu“ nalaze osobe sa kojima imamo kontakt.
Najširi krug je zajednica – tu se nalaze ljudi koje znamo ,,u prolazu“ ili „iz viđenja“. Možda smo ih sreli nekoliko puta, znamo kako se zovu i povremeno komuniciramo sa njima… Recimo, to bi bio kasir koga redovno viđamo u samoposluzi, vodoinstalater ili nastavnica našeg deteta. Ovaj krug karakteriše najniži stepen poverenja, koji se zasniva na socijalnim normama i datom kontekstu.
Krug koji karakteriše nešto viši nivo poverenja, jeste krug kontakata. U ovom krugu nalaze se članovi našeg tima, kolege i saradnici. Dakle, ljudi sa kojima smo u određenoj meri povezani i možemo donekle da predvidimo njihova ponašanja i reakcije.
Centralni krug je jezgro. Ovo je krug poverenja rezervisan za najbliže osobe u našem životu, poput supružnika, porodice i najbližih prijatelja. To su ljudi sa kojima delimo nade, snove, strahove i nesigurnosti. Upravo zato ti odnosi imaju najviši nivo poverenja – jer smo u njima najranjiviji.
Poznavanje svog „ličnog kruga poverenja“ uključuje prepoznavanje socijalnog konteksta i mere u kojoj se poverenje daje drugoj strani.
Drugo pitanje jeste: ,,Kako procenjujem da li mogu da verujem nekoj osobi?“
Možemo to zvati unutrašnji osećaj, ali ako hoćemo da pričamo o opipljivim, naučno potkovanim pokazateljima, možemo pričati o elementima poverenja. To su kvaliteti koje osoba od poverenja poseduje, što utiče na našu odluku da joj verujemo. Osnovni elementi poverenja su: kompetentnost, integritet, posvećenost ljudima i pouzdanost.
Kada kažemo da je neka osoba kompetenta ili sposobna obično mislimo na to da je stručna, odnosno da ima veštine, iskustvo i znanja koja su potrebna da bi uradila određene zadatke. Pored toga, osoba koja je kompetentna poseduje veštine dobrog planiranja, rešavanja problema i donošenja odluka, što joj omogućava da kontinuirano ostvaruje ciljeve na efektivan i efikasan način.
Da bismo verovali nekoj osobi, pored stručnosti, ona mora da ima integritet. Ljudi od integriteta su pošteni, govore istinu, priznaju svoje greške i otvoreno govore o njima. Oni se ponašaju u skladu sa svojim vrednostima i vrednostima svog kolektiva. Osobe od integriteta će se odnositi prema svim ljudima jednako i u skladu sa etičkim načelima.
Još jedan važan element, koji doprinosi da verujemo nekoj osobi, jeste posvećenost ljudima tj. briga o ljudima. Osobe okrenute ljudima su ljubazne, empatične, imaju razvijene veštine komunikacije (aktivno slušanje, deljenje informacija, otvorenost za feedback…). Vode računa o osećaju zajedništva i harmonije, podstiču ga, neguju timski duh, zalažu se za druge i sa njima je zadovoljstvo sarađivati.
Na kraju, da bismo nekome verovali, pored navedenog, ta osoba mora da bude pouzdana. To znači da je dosledna u ispunjavanju svojih obaveza i obećanja. Ovakva osoba je odgovorna i pridržava se pravila i procedura. Responzivna je i fleksibilna, što znači da uviđa potrebe drugih i da reaguje u skladu sa tim.
Navedena četiri elementa, kada su prisutni, ukazuju da možemo verujemo nekoj osobi. Međutim, ukoliko je neki od elemenata odsutan ili manje izražen, ne znači nužno da nekome ne treba verovati ni malo, kao što ne znači da ako su svi elementi prisutni nekome treba da „slepo“ verujemo. Moramo sami proceniti u kom krugu poverenja se nalazi osoba i, u odnosu na to, da li će tas prevagnuti na stranu da rizikujemo i verujemo toj osobi. Ako vas je do sada vodila intuicija, možda će vam navedeni elementi pomoći da na strukturisaniji način sagledate kome poklanjate svoje poverenje, i time učiniti od vas osobe koje se bolje snalaze u međuljudskim odnosima. Sa druge strane, isti ti elementi mogu biti od pomoći ako želite da mapirate kod sebe aspekte za razvoj, što će doprineti tome da vam ljudi, ako ih unapredite, još više veruju.
