Monotonija na radu
Mnogi ljudi se suočavaju sa problemom dosade na radu. To je fenomen o kome se svakodnevno govori, ali se njegov značaj još uvek zanemaruje. Pojava monotonije i dosade ne dovodi samo do smanjenja zadovoljstva zaposlenih, već i do smanjenja radne efikasnosti i efektivnosti, kao i povećane fluktuacije zaposlenih. U ekstremnim situacijama može dovesti i do pojave patologije, čak i depresije. Iako se u najvećem broju slučajeva vezuje za niže pozicije zaposlenih, posebno u oblasti industrije, i rukovodeći tj. menadžerski položaji uprkos svojoj dinamici, mogu se naći na meti ovog savremenog problema.
Šta je zapravo monotonija?
Monotonija predstavlja doživljaj dosade, koja se javlja kao posledica neprekidnog i jednoličnog ponavljanja aktivnosti. U zavisnosti od karakteristika posla i radne sredine, mogu se javiti dva oblika monotonije. Prvi, motorna monotonija podrazumeva jednoobrazno ponavljanje pokreta (rad na proizvodnoj traci, sedenje za kancelarijskim stolom i kompjuterom). Sa druge strane, senzorna monotonija se odnosi na siromaštvo perceptivnih stimulusa, odnosno, drugačije rečeno, nedostatak stimulusa koji traže da „uključimo mozak“ (npr. svakodnevni susret sa istom vrstom informacija). Kada iz okoline dolazi malo različitih podražaja, naš mozak se navikava, tj. „nema puno posla“ i počinje da radi „u leru“. Takva reakcija našeg nervnog sistema osim što dovodi do osećanja dosade, dugoročno može imati posledice čak i na neke naše intelektualne funkcije. Naime, bilo koji organ ako se ne koristi on atrofira (propada). Isto tako i naš mozak traži „održavanje kondicije“.
Šta dovodi do njenog nastanka?
U najvećem broju slučajeva uzročnik je repetitivni rad, odnosno rad koji podrazumeva ponavljanje jednog zadatka ili grupe aktivnosti. U ovu grupu najčešće spadaju poslovi koji podrazumevaju površno angažovanje pažnje i pamćenja, koji su automatizovani (jednostavni zadaci kod kojih je izražen informacioni karakter rada). Ali isto tako, dugotrajno i pasivno motrenje, koje zahteva visok nivo pažnje može takođe rezultovati monotonijom zbog pomenute istovetnosti sadržaja (npr. poslovi kontrolora koji posmatraju signalne uređaje).
Pored navedenog, mogu se uključiti i određeni faktori vezani za ličnost, koji mogu doprineti pojavi monotonije. Osobe koje pokazuju povećanu sklonost monotoniji i dosadi su najčešće neadaptirane na uslove rada, osobe koje su nemotivisane i nezainteresovane za posao koji obavljaju, osobe visokog obrazovanja i sposobnosti koje obavljaju posao koji nije u skladu sa njihovim znanjima i veštinama, ekstravertnije osobe pre nego introverti, osobe u stanju umora i sa znacima bolesti. S druge strane, postoje osobe koje su „otpornije“ na dosadu. To su osobe koje svaku aktivnost posmatraju kao priliku da nešto nauče, te imaju doživljaj da im je sve novo i zanimljivo. Njih najčešće karakterišu svežina i budnost, zadovoljstvo poslom koji obavljaju.
Mere prevencije i uklanjanja (smanjenja)
U zavisnosti od vrste posla postoje različiti načini kako biste uticali na prevenciju ili smanjenje monotonije u radu. Za početak važno je da prepoznate koji radni zadaci vam izazivaju najveći osećaj dosade. Izlistajte vaše radne zadatke i pored svakog napišite ocenu od 1 do 5 u zavisnosti koliko su vam interesantni i zanimljivi. To će vam pomoći da identifikujete zadatke koji su za vas nestimulativni. Na vama je da naknadno pronađete načine da ih obavite ili brže, ili ih učinite zanimljivijim, možda delegirate nekome ili, ako ništa drugo, pokušali da ih izbegnete u budućnosti ukoliko vam se ukaže prilika. Porazgovarajte da nadređenim kako bi vam dodeljivo zadatke iz oblasti koja vas interesuje – rad na novim zadacima može da poveća vaš entuzijazam i angažuje vašu kreativnost. Isto tako rotacija posla može da bude rešenje, ili pak uključivanje u rad kolega koji se bave drugim poslom. Još jedna mera za smanjenje monotonije jeste uvođenje spoljašnjih stimulansa koji podižu nivo aktivacije našeg mozga, poput funkcionalne muzike, kao i pružanje prilike za razgovor na radnom mestu sa različitim ljudima. Za kraj još jedno od mogućih rešenja je pravljenje pauze, koja vam dozvoljava da angažujete mozak radeći aktivnosti koje volite (npr. čitanje članaka iz vama zanimljivih oblasti), i nakon toga se vratite na zadatak sa povećanim nivoom aktivacije.
