Šta je sagorevanja na poslu?
Sagorevanja na poslu (eng. burnout) je psihološki termin za dugotrajnu fizičku i emocionalnu iscrpljenost i manjak interesovanja za posao koji nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi i radne sredine. Iako je prvobitno sagorevanje uočeno kod pripadnika pomagačkih profesija, danas gotovo da nema zanimanja koje nije pogođeno simptomima sagorevanja, što se uglavnom objašnjava sve zahtevnijim radnim okruženjem i nerealnim očekivanjima od posla. Osoba koja pati od sagorevanja na poslu je hronično umorna i ima osećaj da je ,,emocionalno pojedena”. Stupa u površne i bezlične odnose sa saradnicima, zbog čega je komunikacija sa ovakvom osobom veoma otežana. Uverena je da nije dorasla radnim zadacima i očekivanjima poslodavaca, što na kraju dovodi do stvarnog pada njenog radnog učinka.
Kako prepoznati sagorevanje na poslu?
Sagorevanje na poslu se javlja u nekoliko faza. U prvoj fazi osoba sa ogromnom energijom i entuzijazmom pristupa izvršenju svih radnih zadataka, sklona je da radi prekovremeno i da nosi posao kući čak i kada se to od nje ne traži. Na ovaj način ona neracionalno troši sopstvenu energiju što predstavlja veliki rizik za kasnije sagorevanje na poslu. Već u drugoj fazi osoba gubi početni entuzijazam, postaje razdražljiva i preosetljiva zbog čega ulazi u sukobe sa saradnicima, porodicom i prijateljima. Rešenje vrlo često pronalazi u sledećoj fazi kada se izoluje i udaljava od bliskih ljudi i saradnika. Tada počinje da se pita da li uopšte vredi da radi. U poslednjoj fazi osoba više nije zainteresovana za posao koji obavlja i ukoliko ostane na poslu, obavlja ga rutinski, sa malo energije. Više nije u stanju da pronađe bilo šta što bi je interesovalo i ,,ne može da prepozna samu sebe”.
Ukoliko ste primetili da preuzimate više posla nego što ste u mogućnosti da obavite, teško vam je da kažete ,,ne”, uz to ste nedavno dobili posao i važno vam je da napredujete, onda ste u većem riziku od sagorevanja na poslu i pravo je vreme da razmislite o merama prevencije.
Kako sprečiti nastanak sagorevanja?
Dobra vest je da možete uticati na suzbijanje sagorevanja na poslu na kojoj god da ste poziciji u organizaciji. Za početak nastavite da tražite informacije o uzorcima, posledicama, simptomima i merama prevencije sagorevanja na poslu, kako biste mogli da ga prepoznate i da delujete na vreme. Ukoliko radite u odeljenju za ljudske resurse imajte na umu da već prilikom zapošljavanja ljudi možete uticati na smanjenje ove pojave. Prvo, vodite računa o tome da sredstva koja koristite u selekciji kandidata budu prilagođena zahtevima posla – kako biste zaposlili ,,pravu osobu na pravom mestu”. Drugo, ne propustite da realno prikažete radno mesto kandidatima – sa njegovim dobrim i lošim stranama. Na taj način, utičete da kandidati formiraju realna očekivanja od posla i ostavljate im prostora da sami odustanu od posla ukoliko se ne pronalaze u njemu.
Ukoliko ste menadžer postarajte se da svaki zaposleni prođe kroz adekvatno uvođenje u posao, izbalansirano delegirajte radne zadatke u skladu sa njihovim razvojnim nivoom kako ne biste opterećivali zaposlene (ako je neko u fazi “učenika” za određeni zadatak, dajte mu sve potrebne instrukcije i podršku), pažljivo pratite svoje zaposlene dok ne postanu samostalni i shodno tome dajte im redovan fidbek. Koliko god da je osba (ne)stručna, kao menadžer ste dužni i da motrite i na motivaciju i samopouzdanje osobe da samostalno obavlja zadatke – i shodno tome gradite i te dve komponente. (Napomena: ukoliko želite da više saznate o ponašanju menadžera koje vodi tome da zaposleni bude i zadovoljan i produktivan proučite “situaciono rukovođenje”.)
Najzad, najvažnije je da sami vodite računa o sebi. Ne propustite da efikasno i redovno koristite odmore na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou. Pored pauze za ručak, uključite u vaš radni dan i veći broj kraćih pauza od par minuta. Realno procenjujte svoje kompetencije i vreme koje imate na raspolaganju prilikom prihvatanja radnih zadataka i izdvajajte vreme za planiranje radnih aktivnosti. Planirajte imajući na umu prioritete. Najzad, prihvatite činjenicu da je svakom čoveku ponekad potrebna pomoć, zbog toga se nemojte ustručavati da je zatražite i to prevashodno od svog nadređenog. Van radnog vremena obezbedite sebi adekvatan odmor od posla i nađite vremena za bavljenje sportom, hobijima i socijalnim životom.
Međutim, ukoliko kod sebe ili kod svojih zaposlenih već uočavate neke simptome sagorevanja najbolje je da se konsultujete sa specijalistom (kouč, psihoterapeut…) koji vam može pomoći da unapredite sebe na ovom polju.
