Kada spominjemo razvoj veština… kada su pre pomenutih deset i više godina treninzi bili dominantna metodologija razvoja ljudi, u zaposlene (prevashodno menadžere) je „sipana“ velika količina informacija i znanja, ali se malo od toga realno primenilo i bilo vidljivo u njihovom ponašanju u svakodnevnom poslovanju. Kako ne bi imalo efekta ponavljati treninge, počelo se kroz koučinge raditi na tome da te osobe pretvore svoja novostečena znanja u veštine koje će koristiti u poslovanju.
Koučing nas zapravo uči da strukturišemo materiju na pravi način, da preispitamo kad i na koji način treba da postupimo, kad treba da budemo kreativni, a kad selektivni i sistematični. Stoga je dugoročni cilj koučinga da u ključnim situacijama u budućnosti osoba, koja se koučuje, samostalno primenjuje taj vid razmišljanja bez prisustva kouča.
Šta je glavna osobenost koučinga?
U koučingu je ključni alat postavljanje pitanja. Baš zbog toga, kouč ne mora da bude stručnjak za određenu tematsku oblast u kojoj se radi koučing. S druge strane, da bi kouč postavio kvalitetno pitanje, koje će pomeriti koučija korak dalje, neophodno je da aktivno sluša kako ono što kaže kouči tako i ono kako kaže (neverbalne poruke).
U koučingu otvorena pitanja treba da budu zastupljena 90%. (Kako, zašto?) Zatvorenim pitanjima se ciljano poentira. (Hoćeš li uraditi to što si isplanirao?). Osim toga kouč vodi računa da zadrži svoju neutralnu poziciju, pa takva, neutralna pitanja i postavlja. Vrlo pažljivo i svesno postavlja eventualno usmeravajuća pitanja. I na kraju, trudi se da su pitanja formulisana u pozitivnom obliku, jer je bitno da svog klijenta vodi ka cilju a ne samo od onoga što ne želi, pogotovo imajući na umu da ljudski mozak ne poznaje negacije već se ustremljuje ka onome što mu se kaže (kada kažemo sebi „nemoj da misliš na slatkiše, pred očima su nam samo slatkiši“)
Ko je ciljna grupa koučinga?
Iako H.art koučevi dominantno rade sa menadžment nivoom, postoje koučevi koji prevashodno rade „life koučing“ pa njima klijent-koučii može da bude bilo ko. „Executive koučing“ daje posebne efekte jer kad su osobe u nekoj organizaciji na višem nivou, promena koju oni postignu u koučingu se više odražava na organizaciju, pa zbog toga su klijenti-kompanije ujedno i najvoljniji da u njih ulažu.
Na čemu se zasniva koučing?
Da bi se ušlo u vrlo aktivan i otvoren rad bitno je da kouč i kouči uspostave dobar kontakt, i na to nas može uvek podsetiti krilatica na engleskom „conntact, conntact, conntact, contract (ugovor)“. Da bi se uspostavila alijansa i radilo na konkrentom cilju, kouč na početku odvaja vreme da se upozna sa koučijem, da ga čuje, pogleda u oči… Mnogi korisnici koučinga smatraju da je poverenje najvažniji faktor. Kroz koučing se dolazi do različitih informacija o osobi ili kompaniji. Razmatraju se privatni, poslovni, razvojni ciljevi i ukoliko klijent nema poverenja teško da će biti otvoren i angažovan, kreativan, čime ceo proces gubi smisao. Ovo poverenje mora biti obostrano jer i sam kouč mora da poseduje generalno poverenje da ljudi (i ta konkretna osoba) može da ode korak dalje u svom razvoju i dolaženju do rešenja.
Koučing se zasniva na ostvarenju koučing cilja. Međutim, ne znaju svi klijenti šta im je tačno cilj, tako da je nekada najveći doprinos kouča što pitanjima pomaže koučiju da definiše šta želi da postigne. Ukoliko kouč i kouči ne preciziraju eksplicitno cilj, već kouč formira sliku na osnovu pretpostavki vrlo verovatno će pomagati u nečemu što koučiu uopšte nije cilj (a to onda prestaje da bude koučing).
Koučing se zasniva i na vizualizaciji, kroz koju je važno da koučii osvesti sebe, svoj cilj i opiše svoju budućnost na putu od trenutnog do željenog stanja. Time kouč omogućava klijentu da kreira svoje iskustvo, da vidi svoj cilj kao da je već ostvaren, da mu stvari budu poznate kao da je već bio tu i da mu je taj put poznat.
Sagledavanjem opcija, kouč nekada preuzima ključnu ulogu u procesu u kome klijent menja različite perspektive gledanja na problem ili rešenje. Pitanjem „I šta još?“ pomaže da produkuje opcije i ide korak po korak do optimalnog rešenja koje, iako uopšte nije u startu bilo u mislima koučia, na kraju ispadne najlogičnije.
S druge strane, kada kouči iznedri najbolje rešenje, kouč mu pitanjima pomaže da osmisli konkretne izvodljive korake – kako da prođe put do odabranog rešenja i zadatog cilja.
Kada kouč i kouči dođu do smislenog akcionog plana, koučing se tu ne završava već idu dalje da obezbede ostvarenje tog plana. To znači da je kouč dužan da proveri koučijeve i unutrašnje i spoljašnje prepreke koje bi mogle sabotirati koučija na putu do realizacije svog cilja, kao i da ih otklone i istovremeno učvrste motivaciju.
