U kojoj meri prilikom obavljanja određenih zadataka uključujete i ostale članove svog tima? Koliko često dodeljujete kolegama neki deo svog zadatka kada imate previše obaveza? I kada to radite, koliko vremena posvećujete davanju pojašnjenja za konkretna zaduženja? Razmislite o svojim odgovorima na ova pitanja i iskreno se zapitajte koliko često radite ovakvu vrstu analize sopstvenog delegiranja…
Kad kažete reč adaptabilnost, na šta prvo pomišljate kao demonstraciju te adaptabilnosti? Razmislite, ko su po vama ljudi koji su adaptabilniji od drugih? Kada postavim ovo pitanje klijentima na treningu, najčešće čujem odgovor da se adaptabilnost ispoljava kroz nečiju spremnost da prihvati novo stanje, novu situaciju. Upravo je to ključni aspekt adaptabilnosti - prihvatanje novog stanja.
„Ne opstaju najjače vrste, ni najinteligentnije, već one koje su najadaptibilnije na promene.“Čarls Darvin
Kvalitet i efekat rukovođenja ljudima koji rade od kuće ili su udaljeni od rukovodioca zavisi i od način razmišljanja na osnovu kojih upravljamo ljudima i od veština.
Da li se sećate starih fiksnih telefona, sa žicom i brojčanikom? Bilo je potrebno da prstom povlačite svaki broj pojedinačno po kružnici, a da se pritom nadate da niste greškom ‘upali’ nekom drugom u razgovor. Danas fiksni telefoni tek formalno postoje, a lično mi najčešće zvoni kada se nađem na spisku telemarketera. Sa druge strane, danas postoje pametni telefoni, koji predstavljaju mnogo više od telefona i koji su odavno prevazišli dugmiće, a iz godine u godinu nude sve širi spektar opcija i sadržaja.
Ukoliko bi Vas neko pitao da navedete svoje ciljeve za budućnost, sigurno biste mogli da navedete mnogo više od jedne stvari, zar ne? Međutim, šta ako biste saznali da postoji velika verovatnoća da Vi zapravo uopšte nemate ciljeve? Ako imate težnju da ostvarite neko zadovoljstvo, na realan ili imaginaran način, bilo da je svesno ili nesvesno, onda govorimo o želji. Veliki broj ljudi ne pravi preciznu razliku između pojmova ’cilj’ i ’želja’. Iz tog razloga će u nastavku fokus biti na postavci i formulaciji cilja, kako bi se minimizovala šansa da on ostane neostvaren ili na nivou želje.
Mi često nismo dovoljno efikasni ili efektivni u različitim fazama procesa donošenja odluka. Nekada je to nas samom početku ovog procesa, kada odlažemo samo donošenje odluka ili uopšte ne ulazimo u takav proces. Sa druge strane, postoje oni koji donesu odluku, ali ništa u vezi sa njom ne urade. Stoga je i nedonošenje odluke ili odlaganje iste, jedna vrsta odluke.
Pod terminom stresori se mogu podrazumevati bilo kakvi izazovi u životu i poslu, određene okolnosti u kojima se ljudi mogu nalaziti, nešto što bi se moglo nazvati i problemima. Neki od načina na koje reagujemo na stres su funkcionalni, a neki ne.
Svi mi svakodnevno donosimo odluke. Kada bi postojao aparat koji meri koliko puta donesemo odluku tokom našeg života, pa čak i u toku jednog dana, bili bismo krajnje iznenađeni o kakvom se broju radi. Upravo zbog toga mi očekujemo da smo svi veoma vešti i efikasni u tome, i da donosimo kvalitetne odluke… Na žalost, realnost je malo drugačija. Dobra vest je da postoje načini kako da proces donošenja odluka učinimo efikasnijim a naše odluke kvalitetnijim.
Mnoge organizacije su uvidele značaj podrške zaposlenima da vladaju uspešno svojim psihofizičkim stanjem jer i same vide negativan ishod, posebno hroničnog, stresa kod svojih zaposlenih. Samo neke od posledica su: