U jednom od prethodnih brojeva smo govorili o različitim pozicijama u komunikaciji – agresivnoj, pasivnoj, pasivno agresivnoj i asertivnoj. Mogli smo da vidimo da, za razliku od ostalih, asertivna komunikacija podrazumeva istovremenu brigu o sebi i ostvarivanju svojih ciljeva i o drugoj strani i odnosu sa njom. Sada ćemo razmotriti konkretne tehnike kako se ona može primenjivati.
Kako druga osoba shvata ono što joj govorite? Kakav utisak ostavljate na nju? Kako se ona nakon toga oseća? Da li ona razume šta treba da promeni u svom ponašanju? Koliko je voljna da to učini? Odgovor na ova pitanja ne zavisi samo od te druge osobe, već i od načina na koji komuniciramo sa njom? Da li ste nekada razmišljali o svom stilu koji koristite u komunikaciji i njegovom uticaju na ljude oko vas?
Svakoga dana trudimo se da sebe činimo boljima. Recept je svakako poboljšanje komunikacionih veština, kako bismo mogli da kažemo prave stvari u pravom trenutku. Nešto što je jednako bitno, a što nekada zaboravimo jeste način na koji nešto kažemo. Ovo se može raščlaniti na mnogo delova, ali mi se u ovom broju bavimo se najvažnijom (sporednom) stvari u komunikaciji – neverbalnom komunikacijom.
Prošle godine poslovni svet uzdrmao je kapetan jedne nuklearne podmornice. Međutim, to nema veze sa bilo kakvim ratnim dejstvima, što se može pogrešno zaključiti na osnovu zanimanja pomenutog gospodina. Dejvid Marke (David Marquet) uspeo je da na primeru sopstvene podmornice pokaže kako stvaranje proaktivnog radnog okruženja pomaže ne samo povećanju uspeha organizacije već i učvršćivanju autoriteta vođe.